[ Home ] [ Library ] [ Links ] [ Email ]


Razmišljanja


USE I U SVOJE KLJUSE
skinite diktatora sami

ZAPAD I DEMOKRATIJA - NA ZAPADNJAČKI (KAUBOJSKI) NAČIN


Teza: Zapad gleda samo svoje interese. Sve ostalo je nevažno.

Metod: Pričaj o demokratiji - a gledaj svoja posla.

Primeri (ovde navedeni): Italija, Iran, Mađarska, Gvatemala, Nikaragva, Jugoslavija


Gledam još jednom pre par godina snimljenu emisiju prikazanu na jednom od največih američkih TV kanala - PBS: "Istorija CIA-e". Otvoreno prikazuju neke od CIA metoda uticanja na mase. Lista je dugačka (izlažem je ovde ukratko, a postujući vremensku skalu):

1) CIA je iznikla, krajem drugog svetskog rata iz ratne obaveštajne službe... U početku su lutali, kako sami kažu, ali su iz svakog slučaja po nešto naučili. Stari uspešni metodi bi ponovo bili primenjivani, greške ispravljane. Prvi zakulisni rat CIA je vodila u ITALIJI, kada je, u prvim posleratnim izborima tamo pretilo da pobedi levica predvođena komunistima... Uspelo se da Italija ostane u zapadnoj zoni interesa (biznisa). Bili su spremni da proliju potoke krvi (naravno prvenstveno italijanske) ali je sve mirno prošlo... I strani ulagaći ostadoše na svome.

2) Nedugo zatim, u slobodnim izborima u IRANU, narod je izabrao predsednika. Novi predsednik, postujući volju i interese iranskog naroda donosi dekret o nacionalizaciji najveće industrije Irana - naftne industrije.

Naravno, interesi iranskog naroda ne poklapaju se sa interesima zapadnog biznisa. Šokirani pobedom demokratije i gubitkom vlasništva nad izvorima nafte, biznismeni, preko poslušne američke vlade, daju zadatak CIA-i da nemili dogadaj oko buđenja demokratije ispravi. CIA potplaćuje šačicu probisveta da u sprezi sa omanjom grupom oficira žedih vlasti naprave demonstracije i puč. Sve se odvije neverovatnom brzinom, grupa naoružanih ljudi uhapsi predsednika i postavi novog. Tako je došao na vlast zapadni miljenik a svoga naroda tiranin - nikogović Šah Reza Pahlavi. Zapad likuje. Uopšte se ne uzbuđuju zbog zavođenja tiranije. U filmskim špicama (koje su se u vidu filmskih novosti prikazivale po bioskopima pre predstave) uzbuđeni glas reportera saopštava radosnu vest: "ONCE AGAIN - THE OIL FREELY FLOWS TO THE WEST!!" (Još jednom - nafta SLOBODNO teče ka Zapadu!!).

3) Onda dolazi MAĐARSKA. Amerika poziva i podstiče narod na otvoreni revolt protiv komunista ali kada je do revolta i oružane borbe došlo ostavlja (i tu) narod na cedilu jer ne želi da uđe u značajniju konfrontaciju sa Sovjetskim Savezom. Važno je protivnika oslabiti. Koliko (tuđih) života košta - nema veze.

4) U GVATEMALI nedugo zatim, izborima na vlast dolazi istinski narodni predstavnik koji (opet i naravno) štiteći narodne interese nacionalizuje jedinu industriju Gvatemale - banana industriju. Pogođeni demokratskim zbivanjima vlasnici United Fruit (Ujedinjeno Voće) kompanije odlaze u Washington da zahtevaju od američke vlade da zaštiti njihove interese...

Američki mediji odmah proglašavaju novoizabranog predsednika Gvatemale komunistom (naravno svako ko štiti interese lokalne sirotinje a protiv interesa debelih svinja u Americi - taj je komunista).

CIA stupa u akciju tako što nalazi neku smešnu lutku od čoveka i proglašava ga borcem za slobodnu Gvatemalu. Ovaj kepec sa brkovima tipa Hitlera, međutim, nema baš nikoga ko bi se za njega borio. Zato CIA postavlja radio odašiljaće po džunglama oko i unutar Gvatemale. Mala grupa plaćenika napada glavni grad i odmah (i to lako) biva pohapšena. To ne ometa CIA-u da preko svojih radio stanica počne sa emitovanjem izmišljenih bitaka na terenu, po džunglama. Jedan od vođa CIA operacija kaže za kamere: "Mi bismo preko jedne od stanica emitovali da se komandant "A" obraća komandantu "B" da hitno pošalje jos 500 trupa u pojačanje jer se sudario sa snažnom vladinom vojskom oko mesta "X". A u stvari komandani "A" i "B" nisu imali iza sebe, sve zajedno, ne 500 nego ni 50 vojnika. I borba oko mesta "X" je bila totalno izmišljena". I tako u krug. Mesecima slične - izmišljene priče. Plus američki avion, tu i tamo, baci letke protiv vlade iznad glavnog grada. Plus međunarodni pritisak preko saveznika da "diktator" siđe.

Upornost CIA-e se najzad isplatila. Predsednik daje ostavku i napušta zemlju. Gvatemala ulazi u visedecenijski građanski rat (koji se ni danas nije sasvim zavrsio). Rat koji odnosi više od 75,000 života. To američkoj "demokratiji" i visokom smislu za moral ne smeta. Gvatemalci opet beru i prodaju svoju jedinu imovinu - banane - budzašto. United Fruit je uspešno zaštitio svoje interese a zapadne demokratije svome arsenalu istorijskih uspeha (u koje spadaju inkvizicija, genocid, diplomatija topovnjača i slično) dodaju i termin: "Banana Republika".

Po Monroovoj Doktrini koju je SAD ustoličio početkom prošlog veka evropskim moćnicima (i kolonijalistima) je stavljeno do znanja da ne mešaju svoje pipke u Centralnu i Južnu Ameriku. To je proglašeno američkom baštom (kolonijom). Kakvo sve voće je nicalo u ovoj bašti najbolje je opisano u knjigama Chomsky-og. Svi američki predsednici su predsedavali u organizovanju i izvođenju neviđenih, krvavih i gnusnih zločina protiv stanovnika sela i naselja u bašti. Tamo gde se verovalo da narod podržava levičare. Kumovao je tome i "dobri čovek" Karter isti onaj koji je zaustavio uspešan napad Armije Republike Srpske lažnim četvoromesečnim mirom ne bi li se dobilo na vremenu da se Alijina islamsko-fundamentalistička vojska bolje naouruža i reorganizuje.

5) U NIKARAGVI, opisuje Chomsky, takođe je bila pobedila demokratija. Štiteći svoje pljačkaroške interese Amerika proglašava novu vlast komunističkom i jednostrano uvodi blokadu (i protivno međunarodnom pravu minira luke Nikaragve). Ogorčeno, jedan nikaragvanski intelektualac piše otvoreno pismo Washington-u: "Vi tvrdite da je Nikaragva u rukama komunista - a što nije tačno. Vi optužujete da Nikaragva trguje samo sa Sovjetskim Savezom - što nije bilo tačno. Sada nas blokadom gurate u situaciju gde mi ne možemo da trgujemo nisakim osim sa Sovjetskim Savezom. Umesto da pomažete demokratske procese u Nikaragvi - vi ih uništavate."

Pa naravno - boli njih za demokratiju i demokratske odnose. Nije tu njima interes. What counts is - money. Ono sto se računa (broji) je - novac. Tačka.

Interes, interes i samo - interes. Ako im je u interesu da ubiju moju mamu, da bombarduju moju bivšu školu i zabavište - uradiće to bez razmisljanja i bez trunčice kajanja. Bez savesti o kojoj toliko trube i koju bi cokulama da izvezu. To im je duboko u kaubojskoj krvi ta genocidna svest i savest. Iznikli su na tlu najveceg genocida poznatog u istoriji čovečanstva. Bukvalno su pobili i unistili preko 500 indijanskih naroda. Etnički su pocistili celi jedan kontinent!

Trebalo bi znati da je jos Jefferson, jedan od glavnih otaca američkog naroda rekao: "Mi nećemo imati stalne saveznike. Jedini permanentni saveznik je - naš inters".

Drugi neko je primetio: "Ako imaš Ameriku za prijatelja - neprijatelji ti i ne trebaju". (Uskoro će - ako već to nisu - na svojoj koži, naročito od pozadi, američko prijateljsto osetiti i nasa bivša braća Hrvati i muslimani).

6) Nedugo nakon što je bivša Jugoslavija rasturena (a posebno uz pomoć Hrvata i muslimana) lešinari su došli na leš. Ron Brown i 60 bandita su došli da "saveznicima" naplate uslugu - pokupuju hotele na Jadranu i rudnike u Bosni budzašto. Avion je oboren ali drugi su stigli. Ostaje još samo da Hrvati ribaju te hotele a muslimani kopaju po rudnicima.


NOTE: Ovo je sve pisano godinu i po dana prenego sto su zlotvori zaista bombardovali moju majku u Pančevu. Bombardovali su i fabriku Utva u kojoj sam radio pre odlaska u Ameriku (u Zemlju Nedođiju). Neke bombe su pale i pored glavne bolnice. Školu i zabavište su promašili.


Sledeci nastavak: DRUMSKA PLJAČKA NA AMERIČKI NAČIN.

Uvod članka
Nastavak

BACK TO:
Petar Makara (Makarov):

[ Tekstovi na srpskom ]
[ Texts in English ]
[ Makarov - home page ]
[ Makarov - The Book of Facts ]

The truth belongs to us all.

Feel free to download, copy and redistribute.

Last revised: August 11, 2003