[ Home ] [ Library ] [ Links ] [ Email ]


Razmišljanja


USE I U SVOJE KLJUSE
skinite diktatora sami

DRUMSKA PLJAČKA NA AMERIČKI NAČIN


Teza: Izazivanje preokreta a zatim "zamrzavanje imovine" najbolji "biznis" svih vremena! Desetine milijardi "profita" u svakom potezu.

Metod: Dovedeš poslušnog diktatora na vlast koji će bezočno da pljačka sopstveni narod i ulaže u zapadne banke. Onda ga kroz krvoproliće i nemire svrgneš. Pare zadrziš.

Primeri: Iran, Filipini, Irak, Jugoslavija,...


Da bi zaradio cist profit u vrednosti od par stotina MILIONA dolara moras da ulozis par milijardi, zaposlis desetine hiljada radnika i onda (nakon duzeg rada - i uz stalni rizik da sve propadne) zaradis navedeno. Drumska pljacka koju vec dugi niz godina sprovodi americka vlada nad naivnim zrtvama donosi americkim biznismenima po desetak MILIJARDI dolara u svakom uspesnom pljackaskom napadu.

Tu se udarom koji se zove "zamrzavanje imovine" pljackaju celokupni narodi i cele drzave. Primera je mnogo.

1) Gore spomenuti Šah Reza Pahlavi bio je obican pijun u šahovskoj igri Zapada. I samome mora da mu je bilo jasno da je na celo IRANA dosao, ne narodnom voljom vec (i jedino!) uz pomoc Zapada.

Engleska poslovica kaze: "There is no free lunch." (Nema besplatnog rucka). Drugim recima, ako si sta dobio - budi siguran da ces na ovaj ili onaj nacin poklon morati da platis.

Šah Pahlavi je bio dobar sluga Zapada. On je tiranisao sopstveni narod. Za to na "demokratskom" Zapadu nikoga nije bilo briga dokle god je od naroda pokradeni i bicevima iskamceni novac redovno bio ulagan u zapadne banke i projekte. Sve je samo pucalo od prijateljskih odnosa izmedju Iranskog "Suverena" i Zapadnih "demokratija". Sve ovo vreme buduci pijun Zapada - Ajatolah Homeini je sedeo u izgnanstvu - opet u prijateljskom, demokratskom Zapadu - u Parizu. Kada je prevrtljivi Zapad primetio sve vece negodovanje masa Iran-a osetio je da je doslo vreme da se Iran jos jednom opljacka. Poceo je pritisak na Šaha da (ako mu je stalo do demokratije i dobrih odnosa sa "prijateljima") pusti "starog coveka" da ispusti dus"u u domovini.

Ostatak scenarija smo videli krajem 1979-te godine na TV ekranima. CIA je dobro procenila da ce povratak Ajatolaha znaciti krah Šaha. Nastali su prvo nemiri i "zabrinuti" Zapad je to odmah iskoristio da "zamrzne" (opljacka) milijarde dolara koje je Šah ulagao na Zapadu. Dojucerasnji prijatelj Zapada je pobegao glavom bez obzira od razjarene mase "revolucionara" (islamskih fundamentalista). Za razliku od Homeinija - istroseni prijatelj nigde nije, a posebno ne kod "prijatelja" mogao da nadje utociste. Bio je vec u poodmakloj fazi umiranja od raka i lipsao je negde na putu od nemila do nedraga.

Po starom obicaju vrh zapadnih politicara je odmah pokusao da uspostavi prijateljske odnose i sa novopostavljenim pijunom. Ovo medjutim nije bas islo glatko sa matorim fundamentalistom Homeinijem. Taj bas nije umeo lepo da kaze hvala. Kontakti sa njime su, medjutim, i dalje ostali prisni i jaki sto se (slucajno) otkrilo u vezi sa "October surprise" kada su Regan, Bus" i buduci direktor CIA-e Viljem Kejsi organizovali sa fundamentalistima hvatanje osoblja americke Ambasade u Iranu - ne bi li Kartera pobedili u izbornoj trci. Kasnije su Amerikanci fundamentalisticke prijatelje koristili u okviru tajne Iran-Kontra s"eme a jos kasnije oko s"eme naoruzavanja bosanskih fundamentalista.

2) Sa FILIPINSKIM bracnim, diktatorskim parom Markos, Zapad je imao jos prisnije i duze "prijateljske" odnose. Regan je cak licno tancao sa Emaldom... I to samo par meseci pre nego sto su Zapadni smutljivci resili da im bracni par vise ne treba pa bi trebalo organizovati njihovo otpremanje na smetliste istorije.

Dok je "prijateljstvo" radilo, odnosno dok je Zapad imao INTERES da potpomaze diktaturu bracnog para - sve je funkcionisalo po staroj, banalnoj s"emi. Zapad bi rekao Markosu: Samo ti brale mus"traj i bicuj narod. Gradjanska prava i ostale trice nas ne interesuju. Samo ti, sve sto si to od naroda izmuzao - daj nama prijatelju. Tako si i ti i mi - na sigurnom.

Onda se primetilo da je matori Markos nesto bolesljiv. Odmah su (u ime demokratije - naravno) naredili da vodja opozicije, Aikino, a koga su kao kakvo tajno oruzje sve vreme kod sebe gostili - mora da se vrati na Filipine. Jos na aerodromu Markos je resio taj mali administrativni problem... ali "prijatelji" nikako da popuste u svojim zahtevima. Novine pisu, kritikuju prijatelja koji je odjednom spao na status nepozeljnog diktatora. Salju Aikinovu z"enu na Filipine. Tu se (ovoga puta uspesno) aktiviraju mase. Bracni par Markos bez"i ne nalazeci lako utociste. Zapadna "demokratska" stampa odvlaci paz"nju na Emaldine cipele a (iza ledja) zamrzava se celokupna imovina Filipina ulozena u zapadne banke. Plus vodi se sudski postupak da se otme nepokretna imovina (hoteli i slicno) koju je u svoje ime bracni par kupio na Zapadu.

Matori Markos umire van domovine a nova vlada ne dopusta da se tamo ni sahrani. Emalda (naravno) gubi pravni spor. I sve cipele. Korazon Aikino bezuspesno trazi da se imovina Filipina "odmrzne". (Nema da brinete - tih destak milijardi dolara nije nikad ni bilo skladisteno u kakav frizider).

Nas narod ima za sve ovo (vec par stotina godina staru) poslovicu: KO SA ĐAVOLOM TIKVE SADI - SAME MU SE O GLAVU OBIJAJU.

3) Sadam je bio duboko uveren u prijateljstvo Zapada. Snimci frontova u toku vise od deset godina dugog rata rata IRAKA sa Iranom redovno su stizali sa americkih satelita - pravo u Bagdad (a rezervni delovi za ratnu masineriju, u isto vreme - u Teheran). Svaki nenadani napad i ofanziva Irana docekana je spremnim kontraudarcem Iraka. Najbolji primer je bio kada je Iran pokusao da napadne na juznom pravcu - kroz mocvaru. Iranski fundamentalisti su saseceni i podavljeni kao pacovi.

Nakon incidenta u kome je iracki avion greskom raketirao americki razarac Sent Vincence i pobio desetak americkih marinaca, a preko koga je Vasington blago presao - Sadam je ostao jos cvrsce ubedjen da je Amerika u njegovom uglu ringa. Zato je, opet kao dobar prijatelj, upitao americkog ambasadora u Bagdadu da li ima zeleno svetlo da resi "pogranicni sukob sa Kuvajtom". Dobio ga je - i naseo. (Americki odgovor je bio: "Mi ne zelimo da se mesamo u inter-arapske odnose".)

Ovde se radilo o tako krupnim interesima da milosti nije ostalo ni za trunku. Veran jedino visevekovnim zapadnjackim korenima licemerja, veran porodici Bordjija, predsednik Bus" je krenuo da da lekciju iz Novog Svetskog Poretka. Irak je prekrsio medjunarodne norme ponasanja napavsi priznatu clanicu UN-a i zato mora da bude kaznjen. U jednoj recenici, jednom prilikom, hvali se da je "Irak bombardovan - nazad u srednji vek", u drugoj, drugom prilikom, izvinjava se irackom narodu "protiv koga Amerika nema nista... Jedino hocemo da kaznimo diktatora Sadama".

Najnoviji Novi Svetski Poredak je pokazao svetu da vuce iste korene kao i njegov imenjak od pre pedeset godina. Razlika je jedino u tome sto se sada goli, krvozedni nacizam zaodeva u jeftin, providan omot "legalnosti" i "demokratije". Cak brige za zrtve rata. Kao rezultat ove "brige" za jadne Kuvajcane - bestijalnim bombardovanjem pobijeno je 150,000 Iracana. Od toga su bar 50,000 pobijenih - deca. Da bi pokazali svoje visoke moralne vrednosti i visokorazvijenu, ibermens" civilizaciju - zapadnjaci su namerno bombardovali mostove, puteve, bolnice, fabrike hrane, generatore struje, bolnice. I sve to uz legalni plas"t Ujedinjenih Nacija. Tu onda nije bilo kazne za "gresku" kada je, samo u jednom incidentu, u sklonistu u centru Bagdada, jedna krstareca raketa (zahvaljujuci planovima koje su Amerikanci dobili od svedskih konstruktora sklonista) u tome sklonistu pobijeno preko pet stotina zena i dece. (Na izmontiranom napadu broj jedan na Markale pijacu u Sarajevu, tvrdjeno je - poginulo je 68 osoba. Tu je koriscen sasvim drugaciji arsin za kaznjavanje "krivca").

Da mi zbog uzavrele krvi ne promakne nit price: Sadam je takodje "stedeo" u zapadnoj banci. Imovina Iraka takodje je "zamrznuta". Novih desetak milijardi u dzep zapadnom drumskom razbojniku.

4) Jos od vremena Kenedija Zapad je gajio prijateljske odnose sa titovim komunistima. Jugoslavija je dobila povlasceni status i bespovratni krediti su poceli da stizu (Tito je ekonomski uspeh Jugoslavije, za domacu javnost, predstavljao kao uspeh domaceg modela socijalizma). Zapad je u njemu video ulogu - vazne pukotine u istocnom, komunistickom bloku.

Ali zna se zasto se prase hrani. Hrani se da bi se zaklalo.

Amerika odavno ima pasiju sakupljanja neprijatelja - svih drzava. Svako je dobrodosao u Ameriku ako je spreman da pljune i izrazi mrznju prema drzavi rodjenja. Odmah dobija "zastitu" i zeleni karton. (Ne zelim ovim da kazem da je to jedini nacin kako se na Zapad dolazilo). Simptomaticno je, medjutim, da je jos od kraja drugog svetskog rata Amerika imala na raspolaganju celu skalu alata za eventualno kasnije razbijanje Jugoslavije - od vrhovnistva ustas"ije (na celu sa Artukovicem u suncanoj Kaliforniji), preko cetnika (ako zatreba) do najnovijih disidenata.

Jos je pocetkom sezdesetih godina (kako sada to otvoreno tvrde knjige) nemacka tajna sluzba (BND) (i njen tadasnji sef - Klaus Kinkel) imala cvrstu vezu sa hrvatskim naci-komunistima. Veza je isla preko titovog licnog prijatelja Ivana Stevana Krajacica. Jos tada se zapocelo sa pripremom gradjanskog rata i rasturanja bivse Jugoslavije. (Tito i Kardelj su, naravno, na istome radili u drugoj - javnoj formi). Zar je onda verovati "dobrim namerama" americkog sekretara Bejkera da je ozbiljno naredio rukovodstvu secesionisticke Slovenije i NDH da odustanu od svojih namera. To je on rekao javno - pred kamerama. Iza ledja je rekao da mora da se nastavi sa planom.

Treba biti naivan pa verovati kako su Slovenci, pa za njima Hrvati, pa za njima Alijini fundamentalisti bili pametni pa znali kako treba voditi medijski rat (preko PR firmi) i slicno. Sve je to davno izrezirano i pripremano na Zapadu.

Jedno je verovatno svakome jasno: Ne samo kroz zamrzavanje imovine bivse Jugoslavije - ova drzava (i njeno celokupno gradjanstvo) vise su platili Zapadu nego sto su od njega dobili.

Platice (a najgore ih tek ceka) Slovenci, uje i muje sto su pozvali prijatelje da im pomognu... Svako ko poziva Zapad u pomoc prodaje dus"u djavolu. I sa njime tikve sadi.

Svaki takav bi morao da se zamisli nad gornjim primerima (a kojih je daleko, daleko vise od nabrojanih). Mora da razmisli dokle ce Zapad da ga tretira kao prase. ("A san svakog praseta je da postane - svinja" rece genijalni Dusko Radovic. Amerikancima se, u poslednje vreme - a posebno tamo gde je kaljuga terena klizava - usladila prasetina. Hoce brz obrt ulozenog kapitala. I uzgoj tu kratko traje).


Sledeci nastavak: KAKO ZAPAD POŠTUJE MEĐUNARODNO PRAVO.

Nazad
Uvod članka
Nastavak

BACK TO:
Petar Makara (Makarov):

[ Tekstovi na srpskom ]
[ Texts in English ]
[ Makarov - home page ]
[ Makarov - The Book of Facts ]

The truth belongs to us all.

Feel free to download, copy and redistribute.

Last revised: March 07, 1997